Malo koju kapitalističku kosku zagrizli smo kao onu o ekonomiji koju treba prepustiti ekspertima, jer oni su tu da brinu o svijetu, naše je samo da radimo. Divno, sigurno nije lako završiti visoke škole sa toliko brojki, matematike, čitavih sistema od kojih zavisi život, blagostanje, pjaca, plata i penzija, pa stečeno znanje valja dobro i naplatiti, po mogućnosti bez kontrole, u ekspertskom krugu.
Ali ipak, srećom, u širokom svijetu paralelno su tu i ekonomski stručnjaci koje nije sramota da kažu „nije to baš tako komplikovano“. Jedan od njih je svoju knjigu naslovio „Šta sam rekao kćeri o ekonomiji“. Jeste, onaj Varufakis, što tvrdi da su MMF i Svjetska banka govna i da su im pare važnije od života, bilo čijeg, što su lijepo i dokazali onda u Grčkoj. A nama, kažu, od njih zavisi budućnost. No dobro.
Vazda hvala Varufakisu i ostalima na tome što su još davno pojednostavili stvar, jer sam nekad zaista bio uvjeren da u ekonomiju nemam što da se petljam, čak ni kad se ona meni petlja u život, jer za to čudo ti treba kliker, zato i nisi ekspert. A onda još i kad bih zavirio u ekonomske rubrike naših mudrih medija, kao sudoku da sam otvorio, ko to shvati taj je genije i može na ETF!, mislio sam.
Eto zato mi je laknulo kad sam tu i tamo počeo da nailazim na glasove koji su mi to čudo objašnjavali drugačijim jezikom. Pokazivali da nije baš tako teško izračunati što možeš s parama. Đe koliko da povećaš, a odakle da uzmeš. Kad i kako da se kao država naplatiš i od koga, da bi na drugu stranu mogla da daš. Kod koga se zadužuješ, što smiješ, što ne smiješ i tako dalje. Lijep osjećaj to shvatiti, makar pomalo. Te vještine dobro dođu danas, pogotovo u Crnoj Gori, kad sve počinje da izgleda kao da je crnogorska politika staru, nacionalističku kosku zamijenila koskom neoglodanog ekonomskog prosperiteta.
A kako, pitam se, kako baš toliko sve da prosperira i poraste? Jedva sam ukapirao da je program „Evropa sad“ bio ipak moguć, zbog bolje naplate PDV-a, kažu pametne glave, i bravo im ga na tome. Ali otkud sad „Evropa sad 2“? I je li samo zbog izbora? I treba li da brinem što iste one pametne glave čije analize čitam, a koje su govorile da je „Evropa sad“ ipak moguć, sad govore da je „Evropa sad 2“ nemoguć?
Skulpture Mrdjana Bajića, foto: msub
I ja sad opet dumam i pitam se. Što radi Milojko? Zašto i da li se stvarno svađa sa Jakovom? Ne znam zašto to rade, što se lijepo ne igraju, sad kad je teren njihov. Zbog čega se ta dva vaspitana i obrazovana momka ne dogovore kad se laže, a kad se govori istina. Jer prije neki dan sam ostao zaprepašćen, kad je onaj zgodniša Ilija Vukčević onako lako objasnio da je Milojko Spajić lagao, ono kad je pričao o nekih 50 centi i bankrotu. Argentina bankrotirala sa 60 centi, mi imamo 50 centi, pa viđite đe smo. Niđe, pomislio sam. Niko nije niđe sa 50 centi, budi siguran. A onda je dr Vukčević objasnio da toga dana kad je dr Spajić rekao da je cijena crnogorskih obveznica na Frankfurtskoj berzi pala na 50 centi, nismo bili na 50, nego na 92,7 centi. A to je skoro duplo više sentavosa nego što je Spajić rekao, kad nas je streknuo da ćemo bankrotirati.
Treba ih redovno podsjećati kako će proći ako ih prejaka želja za vlašću povede u dobru, staru bahatost i laži, pa bila ta laž sto puta umotana u japijevski celofan ekonomske genijalnosti
Neko bi stvarno trebalo da kaže Jakovu da popriča sa partijskim drugom, jer makar novi predsjednik djeluje kao drug kojeg bi svaka majka poželjela svome sinu, „kad je s njim ja sam mirna“, eto takva je drugarčina Jakov i sto puta je rekao da je nije vaspitano lagati.
Pa čemu onda sad laži iz vrha partije, i to taman pred izbore, kad sve izgleda ovako lijepo: DF se raspao, DPS se raspada, Aleksa i Dritan jedan drugog zadovoljavaju rukom pravde dok čekaju da se uvale u sljedeću Vladu. Evo čak je i „Prekoretu“ fino krenulo i snimaju neke spotove u kojima Perić brzo hoda i nudi rješenja, a Spajić je našao da kvari igru starim forama, lažnim brojkama i pumpanjem obećanja koja će da se izduvaju i još jednom nas sve ostave u postizbornom mamurluku, prevarene i zapišane ko zna čijom pišolinom, jer pišaju po glasačima predugo, sa svih strana, a od toga najtoplije u posljednje vrijeme piške ekonomski eksperti koji nam kažu ne brinite, mi smo preuzeli stvar u svoje ruke.
A ima u Crnoj Gori još jedan simpatičan ekonomista, firma mu se zove „Fidelity Consulting“, kako mu ono bješe ime. Taj se stvarno trudi da bači foru, i ponekad mu uspije. Ali ono važnije, uspio je kroz kreativno traženje fore da uprosti tu našu zakukuljenu ekonomiju u kojoj ne znaš ko je kome dužan, jesmo li Monako ili Argentina, kad će bankrot, a kad neće, i đe je tu Vučić i njegova šapa ekonomskog tigra koja bi da nas, da oproste eksperti, zgrabi za muda.
E pa taj „Fidelity“ foraš, čak i on kaže da „Evropa sad 2“ ne radi. A onda je tvrdio da će „Evropa sad“ da radi, i radila je. To valjda znači da mu se može vjerovati. I evo, vjerujem mu. Zato i brinem. Još više. Jer taj kaže da bi „Evropa sad 2“ bila moguća samo ako Miki uzme iz šteka za penzije. Ako to uradi, nema odakle da vrati. Ukratko, za ponavljače, ako PES sprovede „Evropa sad 2“ najebali smo. Ako ga ne sprovede, ispašće da je Spajić lagao u predizbornoj kampanji.
I što sad da se radi, pitam se. Ništa. Za početak da se zasuku rukavi, da što više ekonomskih stručnjaka pokuša svoj skupocjeni jezik da prevede na „naški“ i da oblast od koje zavisi kvalitet života učini razumljivom svima, da se analiziraju ekonomska obećanja i zahtijevaju politički programi, da se sa takozvane „javne scene“ živne i kaže ekspertima „gledamo vas, pratimo vas, prestanite da lažete inače ćete izgubiti na izborima, drugari“. Jer drugačije nije moguće spriječiti tranziciju trenutno najjače partije u novi, DPS 2.0, okupan ekonomskim populizmom koji vodi dalje u igru lažnih obećanja iz kojih će partije profitirati, a građani opet ostati prejebani, kao i obično.
Da se to ne bi desilo još jednom, i da bi svi učesnici ove predizborne trke znali da je prostor za lažna obećanja, manipulaciju i prevaru sve manji, treba ih redovno podsjećati kako će proći ako ih prejaka želja za vlašću povede u dobru, staru bahatost i laži, pa bila ta laž sto puta umotana u japijevski celofan ekonomske genijalnosti.