…Žena je ono što je za druge, roba muške potrebe i vlasništva. Ona je objekt za druge: telo-mašina; telo za druge: telo-roba; ljubav za druge. Ona je život svoje dece. Drugim rečima, pod društvenim pritiskom žena mora da ostvaruje Ulogu žene, da se identifikuje sa Objektom i tako otuđi od sopstvenih mogućnosti. Ona nema izbora, jer ukoliko ne odgovori zahtevu i očekivanjima Uloge, rizikuje da izgubi identitet žene, da bude etiketirana i stigmatizirana kao 'histerična', 'frigidna' ili kao muškobanja', 'lezbejka', 'nerotkinja' itd.
Žena je priroda, jedna veštački stvorena priroda ili nije žena; ona je telo za druge ili nije telo; ili prihvata da bude majka ili ne postoji. Svojim polnim položajem žena je isključena iz alternativa i dijalektike društva. Žena je Priroda. Ona je nevidljiva podloga koja prirađa (pri-roditi) materijal dijalektičke igre: s obe strane klasnog sukoba žena pere veš.
TRI MITA
'Prirodnost' podređenog položaja žene jednaka je svakoj ideologiji potčinjenosti po prirodi, koja važi za crnce u belim zemljama, Rome u Evropi, strane radnike u razvijenim zemljama, žene u muškom svetu, itd. Posebnost ženske potčinjenosti održavaju tri najrasprostranjenija mita, sva tri izvedena iz osnovnog - da je žena priroda: mit o majčinskom instiktu, mit o ženi kao manje inteligentnoj, mit o ženskom poslu.
Po prvom mitu žene prirodno poseduju materinski instinkt i samim tim nužno je da one i samo one odgajaju decu, otpremaju u svet buduće vojnike, mislioce, naučnike, (buduće subjekte društvene promene) i buduće majke (subjekte reprodukcije). Iz njega sledi da je majčina ljubav nešto posebno i neprevaziđeno kvalitetom i kvantitetom da majka ne može ne voleti svoju decu.
Dalje sledi da muškarac nikada ne može voleti i odgajati dete kao što to može žena. Prisiljena na situaciju koju ne može odbiti sama žena počinje da se ponaša kao da poseduje taj 'instinkt' i time zapravo potvrđuje mit koji je prisiljava. Tako su i žena i muškarac u jednoj determinisanoj situaciji, pravdanoj 'prirodom', koja ih u suštini razjedinjava u antagonističke pozicije.
Razjedinjavanje je jedna od funkcija i svih ostalih mitova o 'ženskom i muškom', pa i ovog da je žena po prirodi manje inteligentna i manje pametna od muškarca. Za nju prema tome nisu 'teške' struke kao što je politika, ekonomija, filozofija druge 'muške' nauke, kao ni umetnost ni književnost, ('Žena mora da piše kao muškarac da bi bila dobar pisac!).
Bez obzira što ove nauke studira, mit nalaže da ona u njima ne može biti dovoljno dobra i uspešna kao muškarac. Osuđena na kuću, decu, zapravo i nema mogućnosti da se u pomenutim strukama razvija, te potpomognuta ovim društvenim pritiskom počinje da sumnja u svoje sposobnosti i s toga, opet, sama učestvuje u održanju mita koji je potčinjava.
Foto: S.K.M
Po trećem mitu ženi po prirodi pripadaju kućni poslovi ('to joj leži'), dok muškarcu po prirodi pripada spoljni svet. Tako je ograđen ženin prostor delovanja, njeno je sve što je unutra, što je u vezi sa kujnom, sa decom, sa kućom. Ovim ideologijama muškarac je sebi obezbedio dovoljno slobodnog vremena, besplatnu radnu snagu i svoj topli dom, da se posle trošenja na poslu u njemu opusti, a žena je interiorizujući i srađajući se sa ovom 'prirodom' ostala potčinjena kroz čitavu istoriju koliko nijedna druga grupa (klasa) rasa nije bila.
Veličanje majke Majke Hrabrosti, Majke Zemlje, Majke i njenih devet sinova, nigde se nije osvrtalo na njene ćerke. Kroz tradiciju i kulturu o ćerkama nije bilo ni reči, centralni smisao materinstva su njena braća, sinovi otadžbine, mladi sokolovi. Odnos majke i ćerke sadržaj je potkulture, jer za Kulturu nema ničeg vrednog ni istoričnog u nastajanju buduće potčinjene. (…)
Integralna verzija članka objavljena je pod naslovom "Proizvodnja majke" u jugoslovenskom časopisu "Vidici" 1984. godine
Majčino ponašanje prema ćerci i sinu razdvaja se još pre rođenja, ali se ono konkretizuje načinom zadovoljavanja potrebe deteta. Majka vrlo brzo prepoznaje znake detetove potrebe upravo u činu njihovih zadovoljavanja nastaje ta različitost u majčinom ponašanju. Sinu koji će biti sam svoj gospodar majka nastoji da ispuni potrebe bez odlaganja i dilema. Medutim, u odnosu na ćerku situacija se komplikuje. Ćerka mora postati ono što je i majka sama, znači buduća Majka u čijem skriptu zadovoljavanje potreba drugih prethodi svemu ostalom. Majka je u konfliktu, ona s jedne strane kao dobra majka treba da zadovoljava svoje dete - ćerku. A s druge strane, bi isto tako kao dobra majka od ćerke učinila dobru majku, mora je uskraćivati. Jer jedino uskraćivanjem samih ćerkinih potreba ćerka može da nauči da su potrebe drugih primarne. Obzirom na istost budućeg položaja njene ćerke, majka je u situaciji da na ćerku projektuje osećanja prema samoj sebi a prema samoj sebi je u protivrečnosti. (…)
Ćerka tokom vremena prima poruku da majčinu ljubav i potvrdu dobija jedino ukoliko pokaže samo jednu svoju stranu. Ona mora da sakriva svoje emotivne težnje, svoja razočarenja i bes na majčine zabrane, svoju želju za borbom zbog uskraćenosti, mora da sakrije deo sebe. Samim tim počinje da oseća da joj nešto fali ili da nešto sa njom nije u redu, a to je znak da nastaje njen proces neautentičnosti.
Niti, Ana Maria Maiolino
Ona prihvata od majke potvrđeno njeno spoljnje ja, koje će pored majke odobravati otac, masovni mediji, škola, ulica itd. Znači, već relativno rano i sama ćerka u sebi ima s jedne strane neispunjene egzistencijalne potrebe - skrivenu 'devojčicu', a s druge strane javno potvrđenu malu majku. I kod nje kao i kod njene majke već se razvila 'emocionalna antena' percepcija potreba druge i drugog - osnovna karakteristika Majke, na osnovu koje će se razviti mit o materinskom instinktu.
Mala 'majka' već ima svoju decu - lutke koje će grditi, prepovijati, ljubiti, hraniti, sve kroz igru (koja je društveno uslovljena), i tako će do kraja potvrditi obučenost svoje majke'. Kada odraste i kada više ne bude zadovoljna davanjem lutkama jer one više nisu žive, njeno prvo dete biće njena majka. Nastojeći da se brine za svoju majku devojčica se uključuje u ciklus koji je deo iskustva svake žene. Upravo tada, posle petnaestak godina obuke, koju je majka prisilno sprovela, ćerka je dostigla u svom razvoju tačku u kojoj teži ka sopstvenoj autonomiji, ali tada shvata da je već zatečena u ulozi 'majke': 'Nisam želela da budem kao ona; ceo moj život je jedan dugi rad na otcepljenju od njenog uzora koji je najčešće kočio moje promene."
UVIJENO CELOFANOM
Otcepljenje počinje pod vrlo teškim okolnostima. Ćerkina struktura svesti već je uslovljena njenim dosadašnjim delatnostima: pomaganjem u kućnim radovima, u kućnoj ekonomiji, brigom za majčinu ravnotežu. Dok je ona prala sudove, dok je stajala na ženi dobro poznatom neistoričnom mestu za sudoperom, on je na ćošku ulice vežbao solidarnost sa drugim muškarcima pljuvanjem, psovanjem, dobacivanjem, sticao sigurnost u spoljnjem svetu. Dok se ona igrala školice i lastiša, mame i tate, drugim rečima dok je ona tapkala u mestu, on je jureći za loptom i indijancima već uveliko istražio prostore i dimenzije. Zbog toga je samo za ćerku sve što je napolju 'iskustvo-uvijeno-celofanom'?
Dok je majka čak i prisiljavala sina da izlazi jer 'šta će on u kujni', ćerku je štitila od okrutnog muškog sveta na ulici. Međutim, sve dok je štiti ne želi da zna da jedini način sticanja mehanizama kojim će se braniti od okrutnosti spoljnog muškog sveta njena ćerka može steći jedino u tom istom spoljnjem svetu. A tamo, za majku glavna opasnost koju ćerka treba da izbegne su seksualna iskustva.
ONAJ KOJI OTKOPČAVA
Težina ćerkine situacije izmedu ostalog je i u tome što joj je sopstvena seksualna želja nejasna. Majčin seksualni život uglavnom je pred ćerkom prećutkivan. Mit o majčinstvu i seksualnosti se isključuju, zbog čega je ćerka dovedena u konflikt sa samom sobom jer se pred njom održava model 'nevine majke Marije'. U porodici, ćerkina seksualnost je tabu tema, dugogodišnja tišina i muk. Dok je u kući mogla da čuje o bratovoj piši', 'đokici' njegovim budućim avanturama i 'reckama', o njenom klitorisu nikada nije bilo reči, ni u metaforama ni u insinuacijama. Najčešće ne zna da tako nešto postoji. O razlici u podsticanju muškog polnog organa i ženskog polnog organa (a time i seksualnosti) u porodici nisu potrebne ni statističke beleške ona je apsolutna.
Ovim majčinim ćutanjem ne samo da je podržan mit o majci već je time pokriven majčin konflikt između njenog nezadovoljstva životu, u kome je kao Telo Objekt iskorišćena, i nemogućnosti da svoj položaj prevaziđe, jer definisana kao pasivna i podređena nema mehanizme moći potrebne za promenu tog položaja. Odbijajući poraz i pasivnost, ćerka će često izaći napolje, ali će se vrlo brzo i sama naći u dilemi. Koliko puta smo otkopčale gornje dugme bluze i onda ga opet zakopčale? Muškarac odgajan po skriptu muškarca nema dilemu. On je taj koji svoju žudnju uslišava, koji se uvek otkopčava, i koji to čini prvi…