Iako više od dvije decenije piše i govori protiv radikalnih nacionalističkih struja u Srbiji, novinar i profesor Dinko Gruhonjić minulih dana našao se u potpuno novoj situaciji. Zajedno sa svojom koleginicom Anom Lalić, Gruhonjić je na meti esktremističkih grupa koje su podržale blokadu Filozofskog fakulteta u Novom Sadu gdje je jedna grupa prošle nedjelje zapriječila ulaz uz nacionalističke parole i ikonografiju.
Sve je počelo krajem marta kad je na društvenim mrežama raširen montirani snimak Gruhonjićevog govora od prošle godine na dubrovačkom festivalu Rebedu, gdje govorio o svom imenu. "Prilog" je montiran tako da gledatelji pomisle kako govornik favorizuje ustaški režim, odnosno zloglasnog zločinca Dinka Šakića. Zapravo, Gruhonjić je rekao da ga nacionalisti u Srbiji lažno zovu Sabahudin, pa je ironično se poigravajući kontekstom poručio da za to nema potrebe kad se već zove Dinko, kao Šakić, što bi nacionalisti mogli lakše da zloupotrijebe.
Filozofski fakultet u Novom Sadu je nekoliko dana bio u blokadi. Ispred fakulteta studenti i profesori su se redovno okupljali da Vas podrže. Koliki je bio rizik od sukoba i provokacija koje bi izazvale nasilje?
Bilo je provokatora, naravno, ali im provokacije nisu uspele, iako su se „umešali“ među nas. Cilj im je bio da izazovu incident i da na taj način pokažu da smo mi nasilnici, a ne oni. Provokatora je bilo i kada je oko 200 kolega i prijatelja došlo ispred zgrade u kojoj živim s porodicom da prekreče grafit kojim mi je direktno i otvoreno poručeno da će me ubiti. Četvorica mladića su pokušali sprečiti akciju krečenja grafita, tako što su provocirali ne bismo li naseli i fizički se sukobili s njima. Nije im prošlo. Potom se pojavila i osoba u velikom belom džipu, koja je parkirala automobil u masu, izašla iz njega i počela da provocira. Ni na to nismo naseli. Ta osoba je, inače, u automobilu vozila i ženu i malo dete. Pa bi, da je došlo do nasilja, u režimskim medijima izašli naslovi da, eto, premlaćujemo i decu. Zamislite na kakve grane se oni spuštaju da im ni male dece nije žao!
Navijačke grupe imaju svoje članove koji su marširali na prvom skupu uoči blokade. Uzvikivalo se protiv Vas, ali čule su se i parole iz “kosovskog repertoara”. Podsjeća li Vas ova kampanja na mitinge iz vremena AB revolucije? Šta je isto, a šta je drugačije?
Da, to je odlična paralela. To je dobro podmazana „Stara mašina“, kao iz poznatog filma našeg Novosađanina Želimira Žilnika. Tužno je što je toliko toga isto kao i pre 36 godina: iste parole, isto „branitelji Kosova“... Drugačije je to što je Vojvodina za tih 36 godina doslovna izmoždena i devastirana, ekonomski i demografski.
Nakon što je Aleksandar Vučić uključio u negativnu kampanju, jesu li se pritisak i broj prijetnji uvećali?
Vučić je u kampanji od samog početka, on je dao zeleno svetlo za to. Kasnije je svojim istupom samo potvrdio ono što sam odmah i rekao. Ako treba, i stotinu puta ću ponoviti: ukoliko se bilo šta desi mojoj porodici i meni, za to će direktno biti odgovoran Aleksandar Vučić.
Je li policija procjenjivala Vašu bezbjednost? Imate li povjerenje u policiju, s ozbirom na to da su se oglušili o pozive da omoguće nesmetan rad Filozofskog fakulteta?
Policija je koleginici Ani Lalić, koja je jednako ugrožena kao i ja, i meni rekla da rade procenu naše bezbednosti, koja traje „10-15 dana“, a da će u međuvremenu patrolirati kvartovima u kojima živimo. Mi ćemo uzeti i privatno obezbeđenje, zahvaljujući pomoći kolega iz Evropske federacije novinara i Nezavisnog udruženja novinara Srbije. U policiji ima dosta čestitih ljudi i ne bih da ih uvredim. Ali, policija je organ izvršne vlasti i na čelu MUP-a nisu dobronamerni ljudi...
Na koji način mislite da se ovo može razriješiti. Postoji li dobar scenario?
Teško mi je da procenim. Iako sam na meti nacionalista, neonacista i fašista duže od 25 godina, ovo je do sada nezabeležena hajka, koja traje nedeljama. Mislim da ovo nije bitka nego rat. I da se neće smiriti dok me ne oteraju sa fakulteta. Ili, rečima jednog „kolege“ iz Senata Univerziteta u Novom Sadu: „Što god da vi na Filozofskom uradite, Dinko će visiti!“ E, sad, da li ću visiti simbolično ili stvarno ili ću biti „samo“ proteran iz Srbije, to je pitanje za njih a ne za mene. Ja ću se braniti ali i napadati koliko god budem imao snage. Dobar scenario se već odvija: ne da nisam ostao usamljen, nego je ovo odavno prevazišlo nekog Dinka Gruhonjića. Ovo je sada bitka za autonomiju fakulteta i univerziteta. Bitka za ljudsko dostojanstvo. Kako se ono kaže: možete ponižavati neke ljude neko vreme, možete ponižavati sve ljude neko vreme, ali ne možete ponižavati sve ljude sve vreme. I kolege i studenti su im poručili upravo to. Udarili su na tvrdo, dakle.
Zašto mislite da ste postali meta, godinu dana nakon što ste učestovali na skupu u Dubrovniku gdje je vaša izjava snimljena, pa naknadno montirana i stavljena u lažni kontekst.
Ne znam, zaista. Kao što ni do sada nisam znao po kom „tajmingu“ izaberu baš mene, jer ja u kontinuitetu pišem to što pišem i radim to što radim. To je pitanje za režim. Sasvim sigurno zbog toga što žele prikriti neku kriminalnu delatnost. Jer ovde odavno nema razlike između države i organizovanog kriminala. Možda zbog Kosova u Savetu Evrope? Možda zbog prodaje Generalštaba Trampovom zetu? Možda zbog „priprema“ za lokalne izbore? A možda i zato što su jako nervozni, jer im se nakon terorističkog napada na severu Kosova, u Banjskoj, krajem septembra prošle godine, izmakao tepih ispod nogu. Pa sad više ne mogu prodavati šibicarske fore Zapadu da je Vučićeva Srbija nekakav faktor regionalne stabilnosti. Kad već pominjem šibice, nije Vučićeva Srbija nikakav faktor stabilnosti već upravo pravi pravcati piroman. Uostalom, pogledajte šta su vam Vučićevi ljudi i Crkva Srbije uradili od Crne Gore za svega tri i po godine.
Opsada Filozofskog fakulteta, foto: Radio 021
Postoji li vidljiva shema i raspored djelovanja, ili mislite da ovakve kampanje nastaju stihijski u jednom nedemokratskom ambijentu koji im pogoduje?
Vučić je stalno u kampanji. Podsetiću da je on bio ministar ratne propagande Slobodana Miloševića. I on stalno vlada u atmosferi ratne propagande: bira neprijatelje, crta im metu na čelu, potom ih dehumanizuje i priprema za odstrel. I stalno najavljuje nekakve ratove, pa i Treći svetski rat. On i svoju stranku drži u stalnom stanju pripravnosti i neizvesnosti, stalno se vodi unutar stranke neki rat za pozicije, za plen. I to nam govori da imamo posla sa pravim sadistom, jer neprestano kinji i „svoje“.
Poznato je da je Filozofski fakultet u Nikšiću stjecište desno-klerikalne i nacionalističke svijesti. Kako biste opisali ideološki pravac i strujanja na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu prije ove krize?
Filozofski fakultet u Novom Sadu je zapravo „kompilacija“ tri fakulteta: filozofskog, filološkog i političkih nauka. Ima i ovakvih i onakvih ideoloških strujanja, ali najviše je onih ljudi koji su uglavnom posvećeni nauci, istraživanjima i radu sa studentima. Imamo, međutim, i desničarskih ekstremista, koji su odavno morali biti pred etičkim komisijama fakulteta i univerziteta zbog stvari koje izgovaraju u samoj učionici. Među nastavnicima, nažalost, imamo i onih koji su ohrabrivali i organizovali neke ekstremističke pokrete, organizovali promociju sabranih nedela Dimitrija Ljotića. To je, međutim, uprava fakulteta vrlo brzzo zaustavila. Sadašnja dešavanja ipak govore o tome da je Filozofski fakultet, kao i uvek, bio i ostao sedište kritičke misli i otpora totalitarnim ambicijama.
Različite desne i nacionalističke grupe pozivaju Univerzitet u Novom Sadu i Filozofski fakultet da vam daju otkaz. Internet kampanja se usijala. Čini se da je ovo i proba mogućnosti interneta u cilju zastrašivanja i političke kontrole. Kao ekspert za medije, prepoznajte li organizovanu strukturu unutar te kampanje, kako je definišete i kako joj se suprotstaviti?
U to nema nikakve sumnje. Analizirao sam narative pretnji i možemo ih podeliti u dve grupe. Prvu, ubedljivo većinsku, čine armije SNS botova koji su očigledno prošli i kroz obuku kako da prete i vređaju a da ih tužilaštvo ne goni po službenoj dužnosti. Dakle, po našem Krivičnom zakoniku, pretnja smrću nije ako mi neko kaže: „Dinko, trebalo bi te ubiti“, već isključivo ako kaže: „Dinko, ja ću te ubiti“. Drugu grupu, onu malobrojniju, čine „slobodni strelci“, koji ne znaju za ove pravničke „trikove“ pa onda prete lično. Njih policija ponekad pronađe i uhapsi. Društvene mreže, a naročito mreža X sa mračnim Ilonom Maskom na čelu, zaista je odvratna, nemam druge reči.
S obzirom da imaju tolike resurse u svojim rukama, nemoguće se suprotstaviti toj armiji botova, sem ignorisanjem i podrškom normalnih ljudi. Bitno je da vam „ne uđu u glavu“. A to nije lako za izdržati.
Koliko su međunarodne organizacije obratile pažnju na dešavanja na Filozofskom. Očekujete li jači pritisak spolja na vlast koja u ovom slučaju ne krije svoj potpis, ili makar zadovoljstvo razvojem situacije.
Mislim da još uvek nisu dovoljno obratile pažnju na to, ali mi smo u neprestanoj akciji obaveštavanja međunarodne javnosti o ovome što nam se događa. Posebno radimo na međunarodnoj akademskoj solidarnosti. I glas se širi.
Što se pritiska spolja na vlast tiče, očekujem jači pritisak. Ne zbog Filozofskog fakulteta, nego zbog Vučićevog „faula“ sa Banjskom. Videli ste da je znatno pojačan pritisak spolja i oko izbora u Srbiji i da je Evropa konačno progovorila o onome što znaju i vrapci na grani u Srbiji: da, Aleksandar Vučić krade izbore otkako je došao na vlast.
Kako se lično nosite sa ovolikim pritiskom?
Iskreno, veoma teško. Iako sam „navikao“ da me etiketiraju i targetiraju, ovakvu kampanju mržnje nikada nismo osetili na svojoj koži moja porodica i ja. Sada su počeli i na ulici da mi dobacuju uvrede, što je retko bio slučaj ranije. Ali, u svakom zlu ima i dobroga: dobili smo i dobijamo toliku podršku kolega, studenata, prijatelja i potpuno nepoznatih ljudi da ne da nismo sami, nego daleko od toga. I te kako nas ima! „Samo“ da još to neko politički artikuliše...